Matevž Vuga je dobitnik nagrade Slovenačkog logističkog udruženja i takođe je direktor logistike u kompaniji Big Bang. Nagradu je zaslužio za projekat renoviranja skladišta u Sloveniji i Hrvatskoj i kasnije uvođenje brojnih inovacija. Ali, kako ističe, za to je zaslužan ceo njegov tim.
Šta za vas znači nagrada „Logističar godine“?
Pre svega, ovo je potvrda da smo napravili veoma dobru priču. Naravno, Big Bang pre svega nije logistička kompanija, već maloprodajna kompanija koja želi da ljudima ponudi celokupno iskustvo. Dakle, oni dobijaju svoj artikal koji kupuju u pravo vreme, bilo onlajn ili lično u prodavnici, a istovremeno se kupovina i usluga isporuke obavljaju na najvišem nivou. Priznanje je stoga dokaz da smo napravili veliki korak napred u ovoj oblasti poslednjih godina.
Moram da naglasim da nismo u velikoj meri uključivali eksterne partnere u sprovođenje promena, već smo koristili većinu znanja iz same kompanije, što je ogroman uspeh. Motivisali smo tim da se što više uključi. I na kraju krajeva, ovo priznanje nije priznanje Matevžu Vugi, već logističkom timu Big Banga.
Da li je u ovome učestvovao samo slovenački tim iz Big Banga, ili i hrvatska filijala?
Na početku je to bio slovenački tim. Ali kada smo prošle godine počeli da širimo naše aktivnosti u Hrvatskoj, prepoznali smo i tamo određene pojedince koji su pokazali više znanja, iskustva i motivacije i privukli ih projektu. Svojim doprinosom su pomogli u razvoju projekta tamo, a istovremeno su unapredili određene procese i u Sloveniji. Nekako po principu „više glava, više znanja“.
Prvo smo potpuno renovirali skladište u Celju i postavili temelje da procesi funkcionišu nezavisno i bez anomalija. Istovremeno smo počeli da razmišljamo kako bismo izgradili skladište u Zagrebu po istom principu. Sistem za prikupljanje i upravljanje porudžbinama (OMS), sistem za upravljanje skladištem (WMS) i modul za pakovanje su praktično isti ili veoma slični u oba skladišta. To znači da su procesi isprepleteni, a razlike su evidentne zbog različitih struktura skladišta. Jasno je, međutim, da se logika iz slovenačkog skladišta proširila i na hrvatsko skladište.
Pa koje su razlike između skladišta u Celju i Zagrebu?
Glavna razlika je u tome što koristimo dva različita ERP sistema, tj. dve različite baze podataka iz kojih crpimo podatke i dve različite baze podataka. Na primer, u Sloveniji možemo da završimo delimične zadatke, dok u Hrvatskoj zadaci ili nalozi moraju biti u potpunosti završeni pri zaključenju pre nego što se kreiraju potrebni dokumenti.
Još jedna razlika je u tome što je skladište u Celju projektovano na način da se skladište prima na jednoj strani, zatim se u skladištu obavljaju neki završni radovi, roba se priprema, pakuje i izdaje. Hrvatsko skladište ima ulazne i izlazne rampe na istoj strani, što zahteva više posla u oblasti upravljanja skladištem, više koordinacije, ali to nije veliki problem.
Koje su najveće ili najvažnije inovacije koje ste uveli prilikom renoviranja skladišta?
Najponosniji sam na uvođenje automatskih regalnih jedinica Modula, koje su ubrzale izdavanje sitnih artikala. Dok tipičan komisioner u proseku obavi oko 175 pokreta dnevno (izdavanja, prijema itd.), sa novim modulima, zaposleni može da obavi čak 286 dodira na sat, odnosno između 1.100 i 1.300 dodira svakog dana, što je znatno više nego ranije. Još jedna važna inovacija je uvođenje modula za pakovanje, čiji je razvoj u potpunosti odgovoran za našeg generalnog direktora Roberta Srake.
Ovaj modul za pakete zapravo se povezuje sa svim eksternim dobavljačima, kao što su Milšped, Intereuropa, Pošta Slovenije, Hrvatska pošta itd. Razmenjujemo podatke o paketima putem veb veze, a zahvaljujući ovoj usluzi, kupci takođe mogu pratiti svoj status.
Pomenuli ste da sada možete da obavite više dodira odjednom. Šta to znači za potrošača? Koliko brže dobijaju naručene proizvode i koliko su posledično niži troškovi skladištenja? Na kraju, ali ne i najmanje važno, povećali ste dodatu vrednost po zaposlenom za 15 procenata u poslednjoj godini. Dakle, dodata vrednost je porasla na račun rasta segmenta tehnologije polica. Kao što znamo, televizori postaju sve širi, frižideri sve viši, proizvodi sve veći. Stoga, skladište mora imati potpuno drugačije specifikacije nego što je imalo pre deset ili 15 godina.
Zamenili smo stare i nepouzdane viljuškare novim i, zajedno sa proizvođačem Jungheinrich, prilagodili ih da najbolje odgovaraju našim zahtevima. Malo smo zaobišli standarde za komisioniranje i kreirali sopstvenu verziju viljuškara za komisioniranje koja nam najviše odgovara.
Ovo je takođe smanjilo broj premeštanja sa rezervnih mikrolokacija na mikrolokacije za naručivanje, što znači da smo smanjili broj radnika za prevoz sa četiri na dva. Preostali radnici mogu biti raspoređeni na druge lokacije. Istovremeno, prikupljanje je mnogo brže, jer smo do sada mogli imati samo jedan proizvod na jednoj mikrolokaciji. Sada nam sistem omogućava da imamo više artikala na istoj mikrolokaciji.
Ovo je posebno korisno za pripremu sitnih materijala, kao što su satovi, telefoni, miševi itd. Sve ove proizvode možemo skladištiti na jednoj lokaciji, što povećava iskorišćenost skladišta, kompresuje ga i time nam daje više prostora za druge proizvode. Pomenuti moduli ili automatski vertikalni ormari nam zatim omogućavaju, posebno tokom prodajnih kampanja za male proizvode, da pripremamo, komisioniramo i sakupljamo proizvode za 24 kupca odjednom, a ne za svakog posebno.
Pomenuli ste nove viljuškare. Da li govorimo o klasičnim viljuškarima ili autonomnim viljuškarima?
Ovde ću sumirati gospodina Čedilnika (dr Marko Čedilnik, šef logistike u Merkatoru), koji je u jednom intervjuu rekao da je potrebno automatizovati tamo gde je potrebna automatizacija. U trenutnoj situaciji, nije nam potrebna dodatna automatizacija. I dalje postoji mnogo artikala koje je potrebno ručno birati. Njihov spektar je veoma raznolik, kao i ambalaža, tako da je ručno biranje jedino rešenje. Stoga, moramo znati koja je naša dodatna vrednost kada dođe do automatizacije.
Moja želja u ovoj oblasti je da se u naredne dve ili tri godine uspostavi automatizovani sistem pakovanja. Ovaj sistem bi sakupljao robu koja je već stigla na izlaznu rampu, konsolidovao je i napravio jedan paket. To bi bilo relativno lako, jer već znamo za kog kupca se paket priprema, a imamo i informacije o paketu i lokaciji isporuke, koje se nalaze na etiketama sa Data matrix kodovima.
Vredi napomenuti sa stanovišta prikupljanja da smo skladište rasporedili u zone, u zavisnosti od vrste robe: bela tehnika, televizori, audio-video i slično, gde se nalaze najveći proizvodi. Nakon toga sledi prostor sa manjim proizvodima, malim kućnim aparatima i tako dalje, pa sve do manje dodatne opreme. U zavisnosti od zone ili veličine proizvoda, zatim biramo odgovarajući viljuškar i sakupljamo robu i dostavljamo je do izlazne rampe, gde se priprema paket.
Koliki je finansijski zalogaj bila obnova skladišta?
Renoviranje skladišta u Celju započeli smo sa vlasnikom objekta, koji je bio i glavni investitor u tehnologiju skladištenja. Naši troškovi su trenutno oko pola miliona evra.
Veštačka inteligencija, da li je već koristite?
Još ne u oblasti logistike, ali kolege iz marketinga i IT rešenja već rade na tome. Ali imamo želju za samovozećim vozilima, samovozećim robotima, gde ne bi bilo potrebe za ljudskim radom za kretanje. Uglavnom se radi o ponavljajućim radnim procesima ili kretanju robe. Naravno, čovek bi i dalje ostao prisutan, posebno za rukovanje atraktivnim i osetljivim proizvodima, čije vrednosti mogu biti veoma visoke.
Šta je sa veštačkom inteligencijom u oblasti upravljanja voznim parkom dostave?
Ovo je korak koji još uvek moramo da preduzmemo. Za sada se uglavnom fokusiramo na skladišni deo. Sledeći korak je optimizacija vozila i isporuka do krajnjeg kupca. Tim radi u ovoj oblasti kako bi uspostavio optimalne uslove za najbržu isporuku u blizini gradova gde imamo centralna skladišta, isporučujući naručenu robu kupcu u roku od tri sata. Još uvek moramo da pripremimo transportni modul, ali je istina da veštačka inteligencija dolazi do izražaja još više nego kod autonomnih robota.
Takođe ste nedavno pokrenuli Big Bang online tržište. Kako funkcioniše, kakvi su rezultati?
Odlično! Takođe organizujemo logistiku za određene dobavljače. To znači da dobavljač prikuplja sve porudžbine, šalje ih nama, a mi ih zatim isporučujemo kupcima. Drugi sami obavljaju ovaj proces, sopstvenom dostavom ili preko pošte i drugih partnera. Online tržište je veliki doprinos, posebno u oblasti prodaje, jer možemo da izađemo iz kalupa koje smo poznavali u Big Bangu i praktično prodajemo mnogo više različitih proizvoda, praktično sve.
Izazov ili problem koji vidim u vezi sa ovim jeste to što mnogi od onih koji naručuju onlajn još uvek nisu upoznati sa konceptom online tržišta. A pošto ne čitaju ko je dobavljač proizvoda ili ko je stvarni pošiljalac, obraćaju nam se sa pitanjima o isporuci i slično, a mi ih onda usmeravamo. Dakle, ljudi bi trebalo da se bolje upoznaju sa uslugom.
Kako se ovo prikazuje na vašoj web stranici? Da li imate više poseta, više porudžbina?
Naravno, ovo ide ruku pod ruku. Ako kupujete novi iPhone i želite zaštitnu futrolu za njega koju Big Bang nema, ali je ima neki dobavljač na tržištu, ovo je win-win situacija. Mi naime nismo izgubili promet, ali smo dobili nove posete na našem sajtu, što doprinosi prepoznatljivosti našeg brenda. Ali svaki klik se računa, možda ne prvi, ali verovatno sledeći, kada kupac odluči da kupi proizvod od nas. Kupac će dalje pregledati i pronaći proizvod koji mu je potreban i dodati ga u korpu zajedno sa osnovnim proizvodom.
Moram, međutim, naglasiti da se mnogi ljudi i dalje odlučuju za tradicionalnu kupovinu. Pre svega, žele potvrdu da je proizvod koji su izabrali dobar. Iz sopstvenog iskustva znam da naši prodavci čine sve što mogu da zadrže kupca, bilo nekom dodatnom uslugom, popustom i slično.
Malo opštije pitanje: kako na Vas utiče trgovinski rat?
Lično verujem da, ukoliko ne dođe do nekih značajnih promena cena, za krajnjeg potrošača neće biti nikakvih promena osim naslova u novinama i na internetu. Sve dok trgovci ne podignu cene i na tržištu postoje alternative – čak i ako nisu kineske – neće biti ozbiljnog uticaja na potrošače. Međutim, dugotrajan rat bi i dalje mogao dovesti do povećanja cena, što bi dovelo do promišljenijih kupovina, na primer, do toga da ne kupuju novi mobilni telefon svake godine.
Naravno, situacija će biti teška za određeni segment ljudi koji su na ili čak ispod granice siromaštva i teško sastavljaju kraj s krajem.
Na osnovu vašeg odgovora, možemo li očekivati usporavanje potrošnje i povećanje prodaje proizvoda proizvedenih lokalno ili u obližnjim zemljama?
Svi ovo želimo. Ja sam jedan od onih koji žele i nadaju se da ćemo u budućnosti imati više fabrika, ili da ćemo sami proizvoditi više stvari i da će biti što manje uvoza. Da je to pozitivno, već se vidi po hrani. Slovenci su ovde prilično dobri, doduše imamo ogromnu količinu uvezene hrane, ali u velikoj meri i dalje se oslanjamo na domaće proizvode. U inostranstvu, međutim, možemo videti da je ljudima potpuno svejedno šta unose u sebe.
